Podizanje sinusa (sinus lift) je zahvat koji se planira kada, nakon gubitka zuba u zadnjem delu gornje vilice, vilična duplja (sinus) širi prema dole i visina kosti za implantat postane nedovoljna (Resnik & Misch, 2018). Tekst je pregled namenjen pacijentima koji dolaze na konsultacije o implantatima iz Bahçelievlera i evropskog dela Istanbula.

Metode

• Bočni (lateralni) pristup: koristi se kada je nedostatak visine kosti izražen.
• Osteotomski (krestalni) pristup: bira se kada je potrebno manje podizanje (Rosen i sar., 1999; Toffler, 2004).

Koja je metoda odgovarajuća, utvrđuje se trodimenzionalnim snimkom i kliničkim pregledom; indikacije i metode opisane su i u konsenzusnom izveštaju (Jensen i sar., 1998).

Moguće komplikacije

Perforacija sinusne membrane je najčešće opisan problem (Schwartz-Arad i sar., 2004). Infekcija presatka retka je, ali je važno da se pravovremeno prepozna i leči (Urban i sar., 2012). Izbor materijala za presadak i njegovi ishodi analizirani su u sistematskim pregledima (Nkenke & Stelzle, 2009).

Zašto sinus utiče na plan implantacije?

Iznad korenova gornjih zadnjih zuba nalazi se prostor ispunjen vazduhom, poznat kao maksilarni sinus. Nakon gubitka zuba on se tokom vremena može proširiti, pa kosti za implantat ostaje manje. Tada se mogu razmotriti kratki ili nagnuti implantati; ako ni to nije dovoljno, planira se podizanje dna sinusa (Resnik & Misch, 2018).

Kako teče operacija?

Kod bočnog pristupa otvara se mali prozor na zidu vilice, sinusna membrana se nežno odvaja i podiže, a u nastali prostor postavlja se koštani presadak. Kod osteotomskog pristupa dno sinusa se blago podiže kroz ležište implantata (Rosen i sar., 1999; Toffler, 2004). Materijal za presadak može biti pacijentova vlastita kost, kost davaoca ili sintetički materijal; izbor zavisi od plana stomatologa (Nkenke & Stelzle, 2009).

Period oporavka

Nakon zahvata nekoliko dana mogu se javiti oticanje, blago krvarenje iz nosa i zapušenost nosa. Stomatolog obično savetuje da se ne duva nos, da se jako kijanje potiskuje i da se izbegava plivanje. Vreme potrebno da se presadak pretvori u kost zavisi od metode; da li će se implantat ugraditi u istoj seansi ili kasnije, određuje količina raspoložive kosti. Infekcija presatka posle podizanja sinusa je retka, ali je rano prepoznavanje važno (Urban i sar., 2012).

Kome zahvat može biti manje pogodan?

Plan se može promeniti kod aktivnog sinusitisa, neizlečenih bolesti nosa i sinusa, nekontrolisanih sistemskih bolesti ili intenzivnog pušenja. Zbog toga je pre operacije ponekad potreban pregled otorinolaringologa. Pregled zakazujete preko početne stranice klinike.

Česta pitanja

Da li je podizanje sinusa potrebno svima?

Ne; samo ako visina kosti nije dovoljna.

Mogu li se presadak i implantat uraditi u istoj seansi?

Odluku donosi stomatolog prema količini raspoložive kosti.

Kako izgleda oporavak?

Mogu se javiti prolazno oticanje i sekret iz nosa; važno je pridržavati se uputstava.

Da li je zahvat bolan?

Izvodi se u anesteziji; nakon toga može ostati blag bol i oticanje, a stomatolog preporučuje terapiju za bol.

Šta ako se sinusna membrana probuši?

Male perforacije stomatolog može da zbrine, a kod velikih se zahvat može odložiti (Schwartz-Arad i sar., 2004).

Da li je podizanje sinusa uvek neophodno za implantat u gornjoj vilici?

Ne; planira se samo kada visina kosti nije dovoljna.

Za procenu kod oralnog hirurga možete zakazati termin preko početne stranice klinike. Klinika je lako dostupna iz Bahçelievlera, Bakırköya, Güngörena, Haznedara, İlkyuvae, Basınsitesija i sa evropske strane Istanbula.

Literatura

• Resnik, R. R., & Misch, C. E. (2018). Misch’s avoiding complications in oral implantology. Elsevier.
• Tucker, M. R., Narcisi, E. M., & Ochs, M. W. (2014). Implant treatment: Advanced concepts and complex cases (Chapter 15). J. R. Hupp, E. Ellis III, & M. R. Tucker (Eds.), Contemporary oral and maxillofacial surgery (6th ed., pp. 264–294). Elsevier Mosby.
• Schwartz-Arad, D., Herzberg, R., & Dolev, E. (2004). The prevalence of surgical complications of the sinus graft procedure and their impact on implant survival. Journal of Periodontology, 75(4), 511–516. PubMed ↗
• Urban, I. A., Nagursky, H., Church, C., & Lozada, J. L. (2012). Incidence, diagnosis, and treatment of sinus graft infection after sinus floor elevation: A clinical study. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 27(2), 449–457. PubMed ↗
• Nkenke, E., & Stelzle, F. (2009). Clinical outcomes of sinus floor augmentation for implant placement using autogenous bone or bone substitutes: A systematic review. Clinical Oral Implants Research, 20(Suppl. 4), 124–133. PubMed ↗
• Jensen, O. T., Shulman, L. B., Block, M. S., & Iacono, V. J. (1998). Report of the Sinus Consensus Conference of 1996. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 13(Suppl.), 11–45. PubMed ↗
• Rosen, P. S., Summers, R., Mellado, J. R., Salkin, L. M., Shanaman, R. H., Marks, M. H., & Fugazzotto, P. A. (1999). The bone-added osteotome sinus floor elevation technique: Multicenter retrospective report of consecutively treated patients. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 14(6), 853–858. PubMed ↗
• Toffler, M. (2004). Osteotome-mediated sinus floor elevation: A clinical report. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 19(2), 266–273. PubMed ↗

Pretraga baza podataka: PubMed · Google Scholar · Scopus · Web of Science · Embase · NIH PMC. Scopus, Web of Science i Embase mogu zahtevati institucionalni pristup.

Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja dijagnozu niti medicinski savet. Za dijagnozu i lečenje obratite se svom stomatologu; ishod se ne može obećati.

Sadržaj je pregledao Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba, specijalista parodontologije i oralne hirurgije.

Yayla Dental Akademi, Ferit Selimpaşa Cad. No:44A, Bahçelievler/İstanbul · tel. +90 544 289 66 33 · ponedeljak–subota 10:00–21:00 (nedeljom zatvoreno) · WhatsApp