Ugradnja implantata nije jedan zahvat, već postepeno lečenje koje se odvija u više faza. Kada pacijent razume redosled koraka, lakše planira posete i postavlja stomatologu konkretna pitanja. U nastavku je opšta šema koju opisuju udžbenici hirurgije i implantologije; tačne rokove u svakom slučaju određuje stomatolog nakon pregleda.

Prva faza: konsultacija i dijagnostika

Stomatolog prikuplja anamnezu: hronične bolesti, lekove (uključujući antikoagulanse i bisfosfonate), pušenje i alergije. Potom pregleda usnu duplju i procenjuje stanje desni i susednih zuba. Za planiranje se obično koristi 3D tomografija (CBCT), koja prikazuje visinu i širinu kosti, položaj donjeg alveolarnog kanala i maksilarnog sinusa. Nakon dijagnostike pacijent dobija pisani plan lečenja sa fazama i okvirnim rokovima.

Druga faza: priprema usne duplje

Pre ugradnje potrebno je zbrinuti karijes, ukloniti kamenac i staviti upalu desni pod kontrolu: prema parodontološkoj literaturi, infekcija desni je jedan od faktora rizika za komplikacije oko implantata (Newman i sar., 2019). Ponekad je potrebno vađenje zuba bez izgleda za očuvanje ili augmentacija kosti.

Treća faza: hirurški zahvat

Implantat se ugrađuje u lokalnoj anesteziji. Stomatolog formira ležište u kosti, bira prečnik i dužinu implantata prema planu, učvršćuje ga i zatvara desni šavovima. Načela hirurgije, uključujući atraumatsku tehniku i hlađenje pri pripremi kosti, detaljno su opisana u 14. poglavlju priručnika Hupp i sar. (2014). Trajanje operacije zavisi od broja implantata i početnog stanja.

Četvrta faza: osteointegracija

Osteointegracija je čvrsto srašćivanje titanijumske površine sa kosti. Taj princip su još osamdesetih godina prošlog veka opisala dugogodišnja praćenja (Adell i sar., 1981), a kriterijume uspeha predložili su Albrektsson i sar. (1986). Za zarastanje se obično ostavlja nekoliko nedelja ili meseci; u pojedinim kliničkim situacijama moguće je ranije opterećenje, o čemu odlučuje stomatolog.

Peta faza: oblikovač desni, otisak i kruna

Nakon zarastanja postavlja se oblikovač desni, zatim se uzima otisak ili digitalni sken, a potom se izrađuje kruna, most ili druga konstrukcija. Važno je da oblik krune omogućava čišćenje prostora oko implantata, jer od toga zavisi dugoročno stanje tkiva.

Šesta faza: kontrolni pregledi

Implantat zahteva redovno praćenje: pregled desni, radiografsku kontrolu po indikaciji i profesionalno čišćenje. Periimplantitis je zapaljenska bolest tkiva oko implantata; njegova učestalost se u pregledima različito procenjuje i zavisi od definicija (Derks & Tomasi, 2015), pa su prevencija i kontrola od posebne važnosti.

Kome implantat odgovara, a kome treba dodatna priprema?

Opšte bolesti (na primer nekontrolisani dijabetes), pušenje, nedostatak kosti i loša higijena ne isključuju uvek implantaciju, ali zahtevaju pojedinačnu procenu i ponekad dodatne postupke. Jasan odgovor „može ili ne može“ nije moguć bez pregleda.

Česta pitanja

Da li je ugradnja implantata bolna?

Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji. Nakon toga mogu se javiti oticanje i nelagodnost, koji se obično kontrolišu terapijom koju preporuči stomatolog. Individualni doživljaj se razlikuje.

Koliko traje ceo proces?

Od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od stanja kosti, broja implantata i izabranog protokola. Tačni rokovi navode se u planu lečenja.

Da li je tomografija potrebna pre operacije?

U većini slučajeva jeste: 3D snimak pomaže u proceni zapremine kosti i bezbednog položaja implantata.

Mogu li lečenje da počnem tokom boravka u Istanbulu?

Konsultaciju i dijagnostiku možete unapred dogovoriti putem WhatsApp-a; stomatolog će objasniti koliko poseta je potrebno.

Potrebna vam je konsultacija o implantatima? Termin možete dogovoriti preko početne stranice klinike. Klinika se nalazi u Bahçelievleru, na evropskoj strani Istanbula.

Literatura

• Resnik, R. R., & Misch, C. E. (2018). Misch’s Avoiding Complications in Oral Implantology. Elsevier.
• Adell, R., Lekholm, U., Rockler, B., & Brånemark, P.-I. (1981). A 15-year study of osseointegrated implants in the treatment of the edentulous jaw. International Journal of Oral Surgery, 10(6), 387–416. PubMed
• Albrektsson, T., Zarb, G., Worthington, P., & Eriksson, A. R. (1986). The long-term efficacy of currently used dental implants: a review and proposed criteria of success. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 1(1), 11–25. PubMed
• Hupp, J. R., Ellis, E., & Tucker, M. R. (2014). Contemporary Oral and Maxillofacial Surgery (6th ed.), Chapter 14 “Implant Treatment: Basic Concepts and Techniques”, pp. 234–263. Elsevier.
• Newman, M. G., Takei, H. H., Klokkevold, P. R., & Carranza, F. A. (2019). Newman and Carranza’s Clinical Periodontology (13th ed.). Elsevier.
• Derks, J., & Tomasi, C. (2015). Peri-implant health and disease. A systematic review of current epidemiology. Journal of Clinical Periodontology, 42(Suppl 16), S158–S171. PubMed

Pretraga baza podataka: PubMed · Google Scholar · Scopus · Web of Science · Embase · NIH PMC. Scopus, Web of Science i Embase mogu zahtevati institucionalni pristup.

Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja dijagnozu niti medicinski savet. Vrsta i trajanje lečenja određuju se tek nakon pregleda i dijagnostike; ishod zavisi od individualnih osobina pacijenta i ne može se obećati. Za dijagnozu i lečenje obratite se svom stomatologu.

Sadržaj je pregledao Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba, specijalista parodontologije i oralne hirurgije.

Yayla Dental Akademi, Ferit Selimpaşa Cad. No:44A, Bahçelievler/İstanbul · tel. +90 544 289 66 33 · ponedeljak–subota 10:00–21:00 (nedeljom zatvoreno) · WhatsApp