Krvarenje desni pri pranju zuba ili korišćenju zubnog konca jedna je od najčešćih tegoba u svakodnevnoj stomatološkoj praksi. Najčešće predstavlja prvi znak zapaljenja desni (gingivitisa) i povezano je sa nakupljanjem dentalnog plaka (Löe i sar., 1965; Fiorellini i sar., 2019). Tekst je namenjen pacijentima iz Bahçelievlera i evropskog dela Istanbula, ali i svima koji žele da bolje razumeju ovu pojavu.

Zašto desni krvare: najčešći uzroci

• Plak i zubni kamenac: bakterijski film na zubima pokreće upalu u tkivu desni, a kamenac održava taj proces.
• Gingivitis i parodontitis: upala se kod nekih osoba može proširiti na koštani oslonac zuba.
• Tehnika pranja: pretvrda četkica ili preterana sila mogu povrediti desni.
• Hormonske promene, pojedini lekovi i sistemske bolesti mogu povećati sklonost krvarenju.
• Pušenje: može prikriti krvarenje, pa bolest napreduje neprimećeno.

Šta se može uraditi?

Redovno svakodnevno pranje i čišćenje međuzubnih prostora mogu smiriti upalu. Ako krvarenje ne popusti u roku od nekoliko dana, ili ga prate povlačenje desni, klimavost zuba ili neprijatan zadah, potreban je pregled. Stomatolog zatim planira odgovarajući postupak: uklanjanje plaka i kamenca, a po potrebi i čišćenje površine korena (pogledajte početnu stranicu Yayla Dental Akademi).

Mehanizam koji stoji iza krvarenja

Bakterije koje se nakupljaju uz zub izazivaju u tkivu desni zapaljenski odgovor: krvni sudovi se šire, a tkivo postaje osetljivo. Zbog toga i blag dodir, na primer četkicom ili koncem, može izazvati krvarenje. U klasičnom ogledu o „eksperimentalnom gingivitisu” pokazano je da se zapaljenje desni razvija u roku od nekoliko dana bez čišćenja, a povlači se kada se plak ukloni (Löe i sar., 1965). Zato je krvarenje, u velikom broju slučajeva, povratljivo upozorenje.

Gingivitis i parodontitis: u čemu je razlika?

Gingivitis je zapaljenje ograničeno na meko tkivo desni, bez gubitka kosti. Ako se ne leči, kod osetljivih osoba upala može dospeti do kosti i veza koji drže zub, i tada nastaje parodontitis (Kinane i sar., 2017). On se može manifestovati povlačenjem desni, razmacima između zuba, pomičnošću zuba i zadahom. Stoga dugotrajno krvarenje ne treba smatrati normalnim; pregled i, po potrebi, rendgenski snimak pomažu da se stanje razjasni.

Šta možete da uradite kod kuće?

• Pranje mekom četkicom, uz blago naginjanje čekinja prema liniji desni.
• Čišćenje međuzubnih prostora koncem ili interdentalnim četkicama jednom dnevno.
• Prestanak ili smanjenje pušenja, jer ono može prikriti znakove bolesti.
• Redovno profesionalno čišćenje zubnog kamenca.

Kada treba otići stomatologu?

Pregled je potreban ako krvarenje ne popusti za jednu do dve nedelje, ako se pojave otok, povlačenje desni ili gnoj, ili ako su prisutni klimavost zuba i neprijatan zadah. Dijabetes, trudnoća i terapija antikoagulansima takođe mogu uticati na sklonost krvarenju, pa o tome obavestite svog stomatologa.

Česta pitanja

Da li da prestanem da perem zube ako desni krvare?

Ne. Nežno i redovno čišćenje tog područja pomaže da se upala povuče. Ako krvarenje potraje, javite se stomatologu.

Da li krvarenje desni prolazi samo od sebe?

Blagi gingivitis može da se povuče uz pažljivu negu, ali krvarenje čiji uzrok nije otkriven može da napreduje.

Da li je krvarenje desni u trudnoći normalno?

Hormonske promene mogu povećati sklonost zapaljenju desni, pa se preporučuju redovne kontrole.

Kada treba posetiti parodontologa?

Kada krvarenje traje nedeljama, desni se povlače ili se zubi klate.

Može li krvarenje desni biti znak slabokrvnosti?

Retko, opšta oboljenja mogu pojačati krvarenje; ako ono potraje uprkos urednoj higijeni, potrebna je procena lekara.

Da li električna četkica šteti desnima?

Pri pravilnoj upotrebi ne; važno je ne pritiskati jako.

Može li sama tečnost za ispiranje usta da zaustavi krvarenje?

Ona je samo dopuna; suštinski je potrebno ukloniti plak i kamenac.

Za zdravlje desni možete zakazati pregled putem početne stranice klinike. Klinika je lako dostupna iz Bahçelievlera, Bakırköya, Güngörena, Haznedara, İlkyuvae i Basınsitesija.

Literatura

• Löe, H., Theilade, E., & Jensen, S. B. (1965). Experimental gingivitis in man. Journal of Periodontology, 36(3), 177–187. PubMed ↗
• Fiorellini, J. P., Sarmiento, H. L., Kim, D. M., & Chang, Y.-C. (2019). Clinical features of gingivitis (Chapter 18). In M. G. Newman, H. H. Takei, P. R. Klokkevold, & F. A. Carranza (Eds.), Newman and Carranza’s clinical periodontology (13th ed., pp. 248–255). Elsevier.
• Kinane, D. F., Stathopoulou, P. G., & Papapanou, P. N. (2017). Periodontal diseases. Nature Reviews Disease Primers, 3, 17038. PubMed ↗
• Tonetti, M. S., Jepsen, S., Jin, L., & Otomo-Corgel, J. (2017). Impact of the global burden of periodontal diseases on health, nutrition and wellbeing of mankind: A call for global action. Journal of Clinical Periodontology, 44(5), 456–462. PubMed ↗
• Lindhe, J., Lang, N. P., & Karring, T. (Eds.). (2008). Clinical periodontology and implant dentistry (5th ed.). Blackwell Munksgaard.

Pretraga baza podataka: PubMed · Google Scholar · Scopus · Web of Science · Embase · NIH PMC. Scopus, Web of Science i Embase mogu zahtevati institucionalni pristup.

Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja dijagnozu niti medicinski savet. Za dijagnozu i lečenje obratite se svom stomatologu.

Sadržaj je pregledao Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba, specijalista parodontologije i oralne hirurgije.

Yayla Dental Akademi, Ferit Selimpaşa Cad. No:44A, Bahçelievler/İstanbul · tel. +90 544 289 66 33 · ponedeljak–subota 10:00–21:00 (nedeljom zatvoreno) · WhatsApp