Beljenje zuba je postupak kojim se pomoću gelova na bazi peroksida nastoji posvetliti boja zuba. Varijanta u ordinaciji izvodi se pod nadzorom stomatologa, uz zaštitu desni, i razlikuje se od kućnog beljenja pomoću folija (Haywood & Heymann, 1991). Ishod zavisi od građe zuba, uzroka promene boje i same osobe, pa se ne može obećati unapred.

Prvi korak: procena stanja

• Zdravlje desni i karijes: problemi koji zahtevaju lečenje rešavaju se pre beljenja.
• Uzrok promene boje: površinske mrlje, promena boje sa godinama i unutrašnja diskoloracija zahtevaju različit pristup (Kidd i sar., 2003).
• Plombe i krunice se beljenjem ne menjaju; ako se boja ne uklapa, mogu se zameniti.

Kako se izvodi?

Desni se zaštićuju, nanosi se gel, a stomatolog odlučuje da li će se koristiti pomoćna sredstva poput svetla ili toplote. Kod zuba sa lečenim kanalom (devitalnih) unutrašnje beljenje je posebna tehnika i zahteva oprez zbog rizika od resorpcije korena (Fisher & Radford, 1990).

Mogući neželjeni efekti

Privremena osetljivost zuba i nadražaj desni najčešće su opisane pojave (Dahl & Pallesen, 2003; Goldstein & Kiremidjian-Schumacher, 1993). Više o tome možete pročitati na početnoj stranici klinike.

Beljenje u ordinaciji korak po korak

1. Pregled i čišćenje: uklanjaju se kamenac i površinske mrlje, a otkrivaju se karijes i problemi sa desnima.
2. Beleženje nijanse: zapisuje se početna boja i razgovara se o očekivanjima.
3. Zaštita: desni i usne se prekrivaju zaštitnom barijerom.
4. Nanošenje gela: gel sa peroksidom se nanosi na zube; trajanje i broj ponavljanja određuje stomatolog prema proizvodu i slučaju.
5. Završetak i uputstva: gel se uklanja, a pacijent dobija kratkoročne savete o ishrani.

Kome beljenje nije preporučeno?

Kod aktivnog karijesa, bolesti desni ili ogoljenih korenova prvo se rešavaju ti problemi. U trudnoći, tokom dojenja, kod izražene osetljivosti zuba i u nekim posebnim situacijama beljenje može biti odloženo; razgovarajte sa stomatologom. Tamne unutrašnje mrlje, na primer od tetraciklina, mogu samo ograničeno reagovati na beljenje, pa se tada razmatraju alternative kao što su ljuspice (vineri); detalje o klinici potražite na početnoj stranici.

Ordinacija ili kućne folije?

Kućne folije koriste preparate niže koncentracije tokom dužeg vremena (Haywood & Heymann, 1991). Beljenje u ordinaciji se izvodi pod nadzorom stomatologa i uz zaštitu desni. Koja je metoda prikladnija, odlučuje stomatolog, a ponekad se dve metode kombinuju.

Koliko traje rezultat?

Boja zuba može ponovo potamneti, u zavisnosti od unosa čaja, kafe, pušenja i načina ishrane. Zato se ne može dati određeno obećanje o trajanju rezultata; redovno čišćenje i nega pomažu da se zadovoljstvo bojom zadrži.

Česta pitanja

Da li beljenje oštećuje zube?

Mora se izvoditi pod nadzorom stomatologa i uz odgovarajuću indikaciju; može se javiti privremena osetljivost.

Koliko traje efekat beljenja?

Zavisi od ishrane i navika.

Kako se određuje cena?

Informacije se daju nakon pregleda, prema obimu postupka; fiksni iznos se ne navodi.

Šta ne smem da jedem i pijem posle beljenja?

Prvih dana se, prema savetu stomatologa, ograničava tamna hrana i piće, kao i navike koje boje zube, na primer pušenje.

Da li se beljenjem posvetljuju i plombe?

Ne; boja plombi i krunica se ne menja, a po potrebi se zamenjuju.

Koliko je seansi potrebno?

Broj seansi planira stomatolog prema proizvodu i cilju.

Pregled možete zakazati preko početne stranice klinike. Klinika je lako dostupna iz Bahçelievlera, Bakırköya, Güngörena, Haznedara, İlkyuvae, Basınsitesija i sa evropske strane Istanbula.

Literatura

• Kidd, E. A. M., Smith, B. G. N., & Watson, T. F. (2003). Pickard’s manual of operative dentistry (8th ed.). Oxford University Press.
• Kidd, E. A. M., Smith, B. G. N., & Watson, T. F. (2003). Treatment of approximal caries, trauma, developmental defects and bleaching of discoloured anterior teeth (Chapter 10). In Pickard’s manual of operative dentistry (8th ed., pp. 163–174). Oxford University Press.
• Sakaguchi, R. L., & Powers, J. M. (Eds.). (2012). Craig’s restorative dental materials (13th ed.). Elsevier Mosby.
• Haywood, V. B., & Heymann, H. O. (1991). Nightguard vital bleaching: How safe is it?. Quintessence International, 22(7), 515–523. PubMed ↗
• Dahl, J. E., & Pallesen, U. (2003). Tooth bleaching: A critical review of the biological aspects. Critical Reviews in Oral Biology & Medicine, 14(4), 292–304. PubMed ↗
• Goldstein, G. R., & Kiremidjian-Schumacher, L. (1993). Bleaching: Is it safe and effective?. Journal of Prosthetic Dentistry, 69(3), 325–328. PubMed ↗
• Fisher, N. L., & Radford, J. R. (1990). Internal bleaching of discoloured teeth. Dental Update, 17, 110–114. PubMed ↗

Pretraga baza podataka: PubMed · Google Scholar · Scopus · Web of Science · Embase · NIH PMC. Scopus, Web of Science i Embase mogu zahtevati institucionalni pristup.

Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja dijagnozu niti medicinski savet. Za dijagnozu i lečenje obratite se svom stomatologu; ishod se ne može obećati.

Sadržaj je pregledao Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba, specijalista parodontologije i oralne hirurgije.

Yayla Dental Akademi, Ferit Selimpaşa Cad. No:44A, Bahçelievler/İstanbul · tel. +90 544 289 66 33 · ponedeljak–subota 10:00–21:00 (nedeljom zatvoreno) · WhatsApp