Zašto kost nestaje i kada to postaje problem
Kost vilice održava se pod uticajem opterećenja koje joj prenose zubi. Kada zub nestane, nestaje i taj podsticaj, pa se kost na tom mestu postepeno resorbuje; najbrže u prvim mesecima, a zatim sporije. Do gubitka kosti mogu da dovedu i parodontitis, upala oko korena, povreda ili dugogodišnje nošenje mobilne proteze. U gornjoj vilici dodatno se proširuje sinus. Rezultat je kost koja je istovremeno niža i uža od one koja je bila na početku (Hupp i sar., 2014).
Za implantat to je važno, jer on mora biti okružen dovoljnom količinom kosti sa svih strana, kako bi se mogao vezati i dugoročno ostati stabilan. Osnovni princip oseointegracije opisali su Adell i saradnici (1981), a klinički vodiči koje i danas koristimo objašnjavaju kako se količina i kvalitet kosti uklapaju u plan (Resnik, 2020). Ako kosti nema dovoljno, razmatraju se tri puta: kraći ili uži implantati, graft i regeneracija, ili podizanje sinusa. O poslednjem pišemo u tekstu o podizanju sinusa.
Šta je GBR
Vođena regeneracija kosti (engl. guided bone regeneration, GBR) zasniva se na jednostavnoj ideji: nad defektom se postavlja materijal koji čuva prostor, a preko njega membrana koja sprečava da meko tkivo, koje raste brže od kosti, ispuni prazninu. Time se kosti daje vreme da se obnovi. Princip regeneracije tkiva izvorno je razrađen u parodontologiji (Newman i sar., 2019), a danas se primenjuje i u implantologiji (Lang i Lindhe, 2015).
Vrste graftova
| Vrsta | Poreklo | Napomena |
|---|---|---|
| Autogeni | Sopstvena kost pacijenta | Biološki najaktivniji, ali zahteva drugo mesto zahvata |
| Alogeni | Prerađena kost donora | Bez drugog mesta zahvata |
| Ksenogeni | Najčešće govedačkog porekla, prerađen | Sporo se resorbuje, čuva volumen |
| Aloplački | Sintetički materijali | Bez rizika prenosa, različita svojstva |
Membrane
Membrane mogu biti resorptivne, koje se same razgrađuju, ili neresorptivne, koje se kasnije uklanjaju. Izbor se vezuje za tip defekta i plan. Pravilno zatvaranje rane bez napetosti je jedan od uslova uspeha, jer izlaganje membrane ili grafta može da dovede do infekcije ili gubitka materijala (Hupp i sar., 2014).
Kada je graft potreban, a kada nije
Ne treba svakom pacijentu graft. Ako je kost dovoljna, implantat se ugrađuje bez dodatnih zahvata. Ako je visina ograničena, ponekad se mogu razmotriti kraći implantati; ako je ograničena širina, uži. Ove opcije imaju svoje granice i ne odgovaraju svima, pa se poređenje radi na pregledu, a ne unapred. Graft je razuman kada obnova volumena vodi stabilnijem i predvidljivijem rešenju, naročito u prednjem delu vilice gde je estetika bitna. Obnova se ne preporučuje ni svima: pušenje, nekontrolisan dijabetes i neizlečen parodontitis loše utiču na zarastanje (Heitz-Mayfield i Huynh-Ba, 2009).
Tok lečenja
1. Pregled i snimak
Klinički pregled, panoramski snimak i, kada je indikovano, trodimenzionalni snimak (CBCT) prikazuju oblik i veličinu defekta. Pregledaju se i desni, jer aktivna upala odlaže svaki graft. Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba, naš glavni lekar, radi u oblasti parodontologije i oralne hirurgije.
2. Zahvat
Zahvat obično izvodimo u lokalnoj anesteziji; za veće zahvate i dodatno ublažavanje anksioznosti mogućnosti se razmatraju na pregledu. Otvara se desni, materijal se postavlja na defekt, prekriva membranom, a rana se zatvara šavovima.
3. Zarastanje
Nekoliko dana su mogući oticanje i modrice, uz pažljivu ishranu i higijenu po uputstvu. Sam graft se u narednim mesecima prestrukturiše i integriše sa kosti. Ugradnja implantata je najčešće posle nekoliko meseci, ili u istom zahvatu kada je defekt manji.
4. Implantat i protetika
Kada je nova kost zrela, ugrađuje se implantat, pa sledi još jedan period zarastanja pre krunice ili mosta. Opšti tok opisan je i u tekstu o fazama ugradnje implantata.
Rizici i ograničenja
Moguće komplikacije uključuju oticanje, krvarenje, infekciju, izlaganje membrane i delimičan gubitak grafta; kod gornje vilice moraju se uzeti u obzir sinus, a kod donje nerv. Pažljivo planiranje i kontrola postoperativne higijene smanjuju rizik, ali ga ne uklanjaju. U literaturi o komplikacijama implantologije detaljno su opisani načini prevencije i rešavanja (Resnik i Misch, 2018). Nakon obnove i ugradnje implantata, dugoročno je važno održavanje, jer upala oko implantata ostaje moguća (Derks i Tomasi, 2015); vidi negu implantata.
Plan za pacijenta iz inostranstva
Kod grafta je realno računati na više poseta nego kod jednostavnog implantata. Tipičan raspored je ovakav: prvi boravak za pregled i zahvat grafta, drugi, nekoliko meseci kasnije, za ugradnju implantata, i treći, posle novog perioda zarastanja, za protetiku. U povoljnim slučajevima koraci se mogu spojiti i skratiti broj poseta, ali to odlučuje klinički nalaz, ne želja. Pre dolaska pošaljite panoramski snimak i fotografije preko WhatsApp-a, tako da se osnovna procena obavi unapred. Opšti vodič za putnike nalazi se na stranici implanti za strane pacijente.
Šta utiče na cenu lečenja?
- Veličina i oblik defekta i količina potrebnog materijala.
- Vrsta grafta i membrane.
- Da li se graft i implantat rade zajedno ili odvojeno.
- Broj poseta i kontrola.
- Protetski rad koji sledi.
Zato nema iznosa na stranici. Pisani plan sa stavkama dobijate posle pregleda.
„Najbolji oralni hirurg za graft u Istanbulu“: pitanja koja vredi postaviti
- Da li je potreba za graftom pokazana snimkom i objašnjena vama?
- Da li se razmatraju alternative, kao što su kraći implantati ili podizanje sinusa?
- Da li se vrsta materijala objašnjava i da li imate izbor?
- Kako su organizovane kontrole posle povratka kući?
- Da li se komplikacije otvoreno pominju?
Česta pitanja
Zašto mi je potreban koštani graft pre implantata?
Kada je kost u visini ili širini nedovoljna da bi nosila implantat, graft i vođena regeneracija mogu da obnove volumen. Da li je to potrebno procenjuje se na osnovu kliničkog pregleda i trodimenzionalnog snimka.
Koje vrste graftova postoje?
Autogeni (sopstvena kost), alogeni (od donora), ksenogeni (obično govedačkog porekla) i aloplački (sintetički) materijali. Izbor zavisi od defekta, plana i dogovora sa pacijentom.
Koliko dugo se čeka posle grafta?
Najčešće nekoliko meseci pre ugradnje implantata, a kod većih defekata i duže. U nekim slučajevima graft i implantat mogu da se rade u istom zahvatu. To se odlučuje po slučaju.
Da li se zahvat izvodi u lokalnoj anesteziji?
Manji graftovi se obično rade u lokalnoj anesteziji. Mogućnost dodatnog ublažavanja anksioznosti, kao i izbor anestezije kod većih zahvata, razmatra se na pregledu.
Koliko poseta u Istanbulu je potrebno?
Najčešće najmanje dve do tri: za graft, za ugradnju implantata posle zarastanja i za protetiku. Broj zavisi od toga da li se zahvati mogu spojiti.
Kako da proverim da li mi treba graft?
Pošaljite panoramski snimak preko WhatsApp-a na +90 544 289 66 33 za preliminarnu procenu; konačnu odluku donosi pregled. Radno vreme: ponedeljak–subota 10:00–21:00.
Srodne stranice
Tekst je informativnog karaktera; dijagnoza i lečenje određuju se isključivo pregledom. Sadržaj je pripremio tim ordinacije pod nadzorom Dr. Dt. Mehmet Fuat Bozaba. Yayla Dental Akademi · Ferit Selimpaşa Cad. No:44A, Bahçelievler/İstanbul · +90 544 289 66 33 · Pon–Sub 10:00–21:00.
Literatura
- Adell, R., Lekholm, U., Rockler, B., & Brånemark, P. I. (1981). A 15-year study of osseointegrated implants in the treatment of the edentulous jaw. International Journal of Oral Surgery, 10(6), 387–416. PubMed ↗
- Aghaloo, T. L., & Moy, P. K. (2007). Which hard tissue augmentation techniques are the most successful in furnishing bony support for implant placement? International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 22(Suppl.), 49–70. PubMed ↗
- Derks, J., & Tomasi, C. (2015). Peri-implant health and disease. A systematic review of current epidemiology. Journal of Clinical Periodontology, 42(Suppl. 16), S158–S171. PubMed ↗
- Elgali, I., Omar, O., Dahlin, C., & Thomsen, P. (2017). Guided bone regeneration: materials and biological mechanisms revisited. European Journal of Oral Sciences, 125(5), 315–337. PubMed ↗
- Esposito, M., Grusovin, M. G., Felice, P., Karatzopoulos, G., Worthington, H. V., & Coulthard, P. (2009). Interventions for replacing missing teeth: horizontal and vertical bone augmentation techniques for dental implant treatment. Cochrane Database of Systematic Reviews, 2009(4), CD003607. PubMed ↗
- Heitz-Mayfield, L. J., & Huynh-Ba, G. (2009). History of treated periodontitis and smoking as risks for implant therapy. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 24(Suppl.), 39–68. PubMed ↗
- Hupp, J. R., Ellis, E., & Tucker, M. R. (2014). Contemporary oral and maxillofacial surgery (6th ed.). Mosby. WorldCat ↗
- Lang, N. P., & Lindhe, J. (Eds.). (2015). Clinical periodontology and implant dentistry (6th ed.). Wiley Blackwell. WorldCat ↗
- Newman, M. G., Takei, H. H., Klokkevold, P. R., & Carranza, F. A. (2019). Newman and Carranza’s clinical periodontology (13th ed.). Elsevier. WorldCat ↗
- Resnik, R. R. (Ed.). (2020). Misch’s contemporary implant dentistry (4th ed.). Elsevier. WorldCat ↗
- Resnik, R. R., & Misch, C. E. (2018). Misch’s avoiding complications in oral implantology. Elsevier. WorldCat ↗
- Retzepi, M., & Donos, N. (2010). Guided bone regeneration: Biological principle and therapeutic applications. Clinical Oral Implants Research, 21(6), 567–576. PubMed ↗
- Wang, H. L., & Boyapati, L. (2006). „PASS“ principles for predictable bone regeneration. Implant Dentistry, 15(1), 8–17. PubMed ↗
- Wessing, B., Lettner, S., & Zechner, W. (2018). Guided bone regeneration with collagen membranes and particulate graft materials: A systematic review and meta-analysis. International Journal of Oral & Maxillofacial Implants, 33(1), 87–100. PubMed ↗
Pretražite baze: PubMed · Google Scholar · NIH PMC · Scopus · Web of Science · Embase (može biti potreban institucionalni pristup)
